Božiji čovek

Božiji covek, sin Mladenov, mačvanski i srpski anonimus, slikar živog realizma, slikarstva apokalipse, može se pronaci nekoć u zimskoj februarskoj noći, u staroj mačvanskoj kući, pod svetlošcu petrolejke lampe, u porođajnim mukama majke Ivanke, dolazeći na svet ovaj sagrešenički, leta gospodnjeg 1957. unatraške, levoruki slikar od devedesetih; danas pak može se naći pod šubarama duboko na oči navučenih, u ovčijim kožama i kabanicama, sa ovčarskim štapom Mojsijeve jednostavnosti u ruci, stanovnik močvara, šumika i koleba, a ipak otac dvoje dece, čekaoc Božijega večnoga carstva u dolazećem Hristu, čovek Božiji, anonimus mačvanski ... 

Poruka Božijeg čoveka na platnima, čovekovoj zagubljenoj, civilizacijskoj, džunglovitoj duši: «čovece gledaš, a ne vidiš, već i sekira stoji kod korena!» 

O, ti, koji zadeš med platna čudesnog božjaka nikad više nećeš prosjačiti svetlost Božijih otkrivenja, jer kao prorok Miheja može reći, ali ja sam pun sile od Duga Gospodnjega, i suda i hrabrosti da kažem svetu, zločinstvo njegovo i čoveku greh njegov ! ... 

Čoveče, gledaj kao da ćeš danas mreti, a raspoznavajuć otkrivenja oživjeti.

---

Otac, Suprug, Slikar & Vajar

Neka slika govori o sebi bez nameštene cenzure!